HR - Ljudski Resursi - Srbija

Privlačenje radnika – najveći izazov prerađivačke industrije

Porast broja zaposlenih najprimetniji je u prerađivačkoj industriji, dok je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva broj zaposlenih pao. Međutim, iako u prerađivačkoj industriji zvanično raste broj onih koji dobijaju posao, najnovije istraživanje „Infostuda” pokazuje da su u prethodne dve godine najveći izazovi za kompanije van IT industrije bili privlačenje kandidata i zadržavanje zaposlenih na radnom mestu.

Upravo u proizvodnji najveći problem bio je kako privući radnike, što je potvrdilo čak 73 odsto ispitanika.

– Štaviše, polovina ispitanika iz našeg istraživanja koje je obuhvatilo različite industrije, kao što su proizvodnja, auto-industrija, prodaja, roba široke potrošnje, bankarstvo i osiguranje, navelo je sve ove izazove kao najvažnije. Međutim, na vrhu liste su takođe visoka fluktuacija zaposlenih i motivacija, koju je napomenulo 27 odsto ispitanika – navode iz „Infostuda”. Dodaju da, sem u oblasti proizvodnje, postoje izazovi i u auto-industriji gde se kao najzastupljeniji uočavaju organizacioni.

– To je čak 33 procenta ispitanika naglasilo kao najveći problem, što je iznad proseka. U bankarstvu je zadržavanje zaposlenih bio ključni poduhvat. Čak 76 odsto anketiranih iz ove industrije ga je označilo kao glavni napor – napominju iz „Infostuda”.

Da radnici u oblasti prerađivačke industrije u Srbiji relativno lako dolaze do posla potvrđuje i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), ali ipak priznaje da se zbog uslova rada i težine posla na radnom mestu ne zadržavaju previše dugo.

– To je praksa danas, a još izraženija je takva situacija u trgovini, jer su uslovi rada teški, a zarade male, pa radnik ostane na tom poslu samo koliko mora. Neko vreme tu zarađuje platu, a za to isto vreme traži drugi posao. Tako je i u proizvodnji – objašnjava Savićeva. Dodaje da statistika beleži samo da je povećan broj zaposlenih, ali ne navodi da je fluktuacija radne snage u tim oblastima zapravo ogromna.

Istraživanje je pokazalo i da visoka stopa odlazaka zaposlenih iz kompanije može imati brojne negativne efekte na poslovanje, uključujući veće troškove zapošljavanja, smanjenu produktivnost, smanjenu motivaciju radnika, lošiji kvalitet proizvoda i usluga, kao i manju ukupnu reputaciju kompanije. Kada je reč o zadržavanju zaposlenih, postoje razni benefiti za firme, kao što su manji troškovi zapošljavanja, povećana produktivnost, kvalitetnije radno okruženje, lakše zadržavanje znanja i veština, kao i bolja ukupna reputacija kompanije.

– Samo 32 odsto ispitanika kaže da je stopa zadržavanja radnika iznad 90 procenata u njihovoj firmi, dok čak 27 odsto ne zna kolika je ova stopa unutar kompanije. Ovakav podatak je najčešći u firmama sa više od 300 zaposlenih, gde njih čak 32 odsto ne zna ovaj podatak. Najveći procenat onih koji ne znaju kolika im je stopa zadržavanja zaposlenih zabeležen je u oblastima bankarstva i osiguranja (43 odsto ispitanika) – navode iz „Infostuda”.

Rad od kuće manje popularan

Istraživanje „Infostuda” pokazalo je i da je rad od kuće sve manje popularan u kompanijama. Postoji razlika u pristupu radu izvan kancelarije i u njoj. Opšti podaci govore da je rad iz firme obavezan za sve zaposlene u 46 odsto kompanija. Manji procenat, četvrtina firmi, dozvoljava da neki zaposleni rade od kuće, a samo 15 odsto kompanija daje zaposlenima da dolaze određenim danima u kancelariju.

Kada je reč o specifičnim industrijama, najveći broj ispitanika, zbog prirode posla kojim se bave, navodi da je rad iz firme obavezan. Na vrhu liste gde je rad iz kompanije obavezan nalaze se auto-industrija (66 odsto), prodaja (63) i proizvodnja (56).